Istorijat počinje u 16. veku u blizini Dongarii tvrđave, nadomak Mumbai-a. Seljaci su proizvodili tanku pamučnu tkaninu, poznatu kao dungaree, bojili je prirodnim indigom, i prodavali moreplovcima, koji su je sami krojili. Ovo je takoreći pradeda danas poznatog džinsa.
Piše i ilustruje: Marko Stojaković
Prvi put kompletno urađen džins je napravljen u Đenovi, za potrebe mornara. To su bile pantalone za svaku namenu. Mogle su se nositi suve ili mokre, a po potrebi mornari bi ih lako urolali i pretvorili u bermude. Prane su u morskoj vodi, prikačene za brod, tako da su od slane vode vremenom postajale bele. Navodno, i reč džins potiče odavde.
Iz Italije, priča o najnošenijem predmetu, seli se u Francusku u grad Nîmes, gde je prvi put napravljena tkanina denim, reč nastala po fabrici u kojoj je napravljen, de Nîmes.
Iz Evrope džins dolazi u Ameriku, gde će 1970. godine započeti prava revolucija u odevanju.
Dobro nam svima poznat Levi Strauss (aka Loeb Strauss) u Ameriku je došao 1853. godine kao emigrant iz Nemačke. Za 20 godina rada Levi postaje uspešan i priznat biznismen. No, Mr. Levi nije zaslužan za nastanak farmerki. Jedan u nizu Levievih mušterija bio je i Latvijac, krojač Jacob Devis (aka Jacob Youphes) koji je stalno naručivao velike količine materijala od firme Levi Strauss & Co. za potrebe svoje radionice.
Džejkob je farmerke kakve danas poznajemo, naravno, smislio sasvim slučajno. Suočen sa problemom čoveka koji je stalno cepao džepove na pantalonama od denima, on je stavio na uglove džepova metalne nitne, te je farmerke zakopčao istim, kako bi bile izdržljivije. Ovakve pantalone odmah postaju hit kod mušterija.
Dovitljivi Džejkob je znao da ovako dobar proizvod treba odmah zaštititi od krađe i plagijata. Jedino rešenje je bilo prijaviti svoj patent, ali nije imao 68$ koliko mu je bilo potrebno za zaštitu patenta. Džejkob piše pismo gospodinu Štrausu u kome ga poziva da postanu partneri, što ovaj odmah prihvata.
ilustracija: Marko Stojakovic
ilustracija: Marko Stojakovic
Patent je zaštićen 20. maja 1873. godine pod rednim brojem 139121 od strane U.S. Patent and Trademark Office-a. Ovaj datum se smatra rođendanom farmerki, te ne zaboravite da svojim farmerkama napravite tortu na ovaj dan.
Uskoro svi radni ljudi kupuju farmerke firme Levi Strauss & Co., a Džejkob biva unajmljen od strane Levija kao glavni čovek za proizvodnju u fabrici u San Francisku. Priča o njihovoj izdržljivosti se vrlo brzo širi, a 1886. godine je i grafički prikazana u vidu dva konja koja razvlače par farmerki, i to na kožnoj etiketi prišivenoj na zadnjem delu. Neverovatno je zamisliti da je tada jedan par leviski koštao 1.25$.
Plava boja farmerki potiče od prirodne boje indiga. Sve do pojave sintetičkih boja, indigo je bila najkorišćenija boja. Osim prirodne postojanosti, indigo je bio zgodan i zbog činjenice da se tada stvari nisu često prale. 1984. godine BASF usavršava proces pravljenja sintetičkih boja, te danas džins možete nabaviti u svakoj boji.
Oko 1890. godine ova vrsta pantalona je nazvana 501, i taj naziv se zadržao sve do danas. Nakon isteka patenta, kada je on postao javno vlasništvo, mnogi proizvođači počinju da prave farmerke po uzoru na Levijeve.
Pedesetih godina prošlog veka, džins postaje oznaka protesta mladih protiv uštogljenosti -fina deca u pantalonama radnika. Neki bioskopi i restorani, u to vreme, odbijaju da prime goste u farmerkama, dok učenici koji dolaze u džinsu bivaju izbačeni sa časova. Šezdesetih godina džins postaje prihvatljiv, dok u sedamdesetim doživljava pravi procvat u Americi. Hipi kultura je džins bojila, obično u psihodelične šare, dok je u istočnijim zemljama džins predstavljao zapadnjačku dekadenciju, te je bio ekskluzivna roba teška za nabavku. Setite se samo filma Bal na vodi ili serije Grlom u jagode. Osamdesetih i devedesetih svaki stanovnik Amerike je u proseku imao sedam pari farmerki.
Osamdesetih džins postaje high fashion roba, pa se mogu pronaći farmerke sa etiketama mnogih dizajnera. Designer jeans prvi put uvodi Elio Fiorucci 1970. godine.
Iako džins nikada nije izašao iz mode, u devedesetim se nalazi u škripcu. Roditelji tadašnjih tinejdžera su i dalje bili fascinirani džinsom. Kako je dobro poznato da nijedan tinejdžer ne želi da izgleda kao roditelj, prodaja originalnog kroja džinsa opada. No, ovo nikako ne utiče na dalji razvoj džinsa, već samo na nastanak novih krojeva i stilova. Prvi put od nastanka džinsa, Levi Strauss & Co. je u problemu, jedanaest fabrika u Americi je zatvoreno.
Ova kriza traje sve do leta ’99. godine kada Tom Ford izbacuje džins na svoj način, po ceni od 3715$ za farmerke. Posle njega džins na piste izbacuju Chanel, Dior, Chloe i Versace, a možete ga naći i u vidu posteljine, presvlake za nameštaj ili bilo kog upotrebnog predmeta
Danas se džins tretira na milion načina. Najpoznatiji su prewash, koji je u upotrebu uveo Jack Spence za Lee, zatim stone-wash koji je izmislio François Girbaud, kao i tretiranje džinsa peščanim mlazom izmišljeno od strane italijanskih proizvođača 1988. godine. Naravno podrazumeva se da odavno možete kupiti i farmerke koje sadrže sintetičke materijale, kao i farmerke sa mešavinom vune i lana. Kao luksuzna roba izbačene su i one sa mešavinom svile, i kašmira. Poslednjih godina, kao nezaobilazani komad urbanog outfita pojavljuju se “prljave farmerke”, a dostupne su i one posute zlatom, ili sa prišivenim dragim ili poludragim kamenjem.
Većina Amerikanaca ne peglaju svoje farmerke, nose ih zgužvane, sa flekama i rupama. Njima je baš čudno što Evropljani peglaju svoj džins, naročito kada se sretnu neki primerci Evropljana sa zapada, koji ga peglaju kao elegantne pantalone, na faltu.
ilustracija: Marko Stojakovic
ilustracija: Marko Stojakovic
A o nošenju džinsa se ne mora mnogo govoriti. Nose ga svi, od prinčeva i princeza, do klošara na ulici, preko mladih devojaka, koje traže baš svoj par farmerki. Danas možete kupiti milion različitih modela, od onih novopazarskih za nekoliko evra, preko čuvenih Dizelovih. Naravno i Levis je sve vreme pratio razvoj džinsa te je opet uveo novost, farmerke koje prate prirodnu liniju tela, engeneered jeans. Nikako ne zaobilazite ni džins firme Evisu, japanskog proizvođača Yamane-sana.
U startu gospodin je imenovao svoju fabriku Evis. Levis ga je tužio, ali je izgubio parnicu. Dobri gospodin Yamane je ipak preimenovao svoju fabriku u Evisu, ali je pokupovao sve starinske Levisove mašine iz pedesetih godina, Rols Rojsove u šivenju, te pravi čist vintage džins. Svaki par Evisu farmerki je ručno napravljen od 100% čistog pamuka, obojen u originalnu prirodnu indigo boju, i ručno obeležen Evisu znakom na zadnjem džepu, naravno lično rukom Yamase-sana. Kao specijal se pominju i Evisu’s milennium natural special, sto pari farmerki sa dugmadima i znakom od dvadesetdvokaratnog zlata, po ceni od 1200$.
Džins je umešao prste u sve delove našeg života, tako da imamo i oblik seksualnog ponašanja poznatog pod šifrom džins fetišizam. Ako ste ljubitelj ovakve vrste zabave obavezno nabavite, pocepani džins, tesan džins, mokar džins, kao i vruće pantalonice od teksasa. Podrazumeva se u ovom slučaju, da farmerke ne skidate ni tokom vođenja ljubavi..
No, džins je 1999. godine ušao i u zakon. Viši Sud Rima odbacio je optužbu za silovanje iskazom da je nemoguće farmerke skinuti bez pristanka žrtve silovanja. Tako je odlučeno da navodna žrtva mora biti aktivni učesnik čina silovanja. Ipak, 28. novembra 2001. godine Vrhovni Sud donosi odluku da nošenje farmerki ne isključuje mogućnost silovanja.
U savremenom oblačenju džins je nezaobilazan artikal, važno je samo naći primeren oblik. Na bal ponesite vašu krinolinu od teksasa, na plažu teksas vruće pantalonice, a na prvi date najuži par farmerki. Naravno možete se poigrati i sa nasleđenom bakinom sofom. Par metara teksasa i dobar tapetar od vaše sobe će napraviti pravi chic salon.
Sat 7 Oct - 16:40
