Sta sve treba znati o ishrani beba

Šta sve treba znati o ishrani beba


Da biste od samog početka pravilno hranili svoju bebu potrebno je da usvojite određeni plan. Evo kako bi on trebalo da izgleda...


Najbolja hrana za odojče je majčino mleko. Njime se obezbeđuju energetske, proteinske i najvećim delom mineralne i vitaminske potrebe deteta, a ono štiti i od infekcija. Detetu koje još uvek sisa u ishranu treba dodati samo vitamin D, najkasnije do kraja drugog meseca pa do kraja prve godine života (svakog dana po 400 do 800 jedinica). Dojenje zadovoljava energetske potrebe deteta, orijentaciono - do sredine petog meseca života ili do trenutka kada se njegova porođajna težina udvostruči.

AKO MAMA NE MOŽE DA DOJI...

Ako je dojenje nedovoljno ili majka iz određenih razloga ne može da doji (nema dovoljno mleka, zdravstveno stanje to ne dozvoljava), u tom slučaju mora da se uvede dopunska ishrana ili da se detetu daje potpuno veštačka hrana. Ako materijalne prilike porodice to dozvoljavaju, za ishranu se preporučuju komercijalni preparati adaptiranog mleka. Kravlje mleko se treba davati samo onda kada roditelji ne mogu da obezbede adaptirano mleko. Kravlje mleko sadrži velike količine fosfora i proteina, te se mora adaptirati dodavanjem vode u odnosu 2/3 mleka, 1/3 vode i jedna ravna kašičica maltodekstrina ili kuhinjskog šećera na 100 ml mleka, a sve se potom mora i prokuvati. U prvoj godini života ne preporučuje se zaslađivanje medom.

MEŠOVITA ISHRANA

Sredinom petog meseca treba započeti sa mešovitom ishranom jer konzumiranje samo mleka nije više energetski dovoljno i ne može da zadovolji potrebe za gvožđem, a usled toga povećava se i rizik od neuhranjenosti i razvoja anemije. Prema tome, ovo je prelomni trenutak u ishrani deteta jer ono tada iscrpljuje rezerve gvožđa koje je dobilo od majke, a svakog dana treba da apsorbuje od 0,6 do 0,9 mg gvožđa da bi se sprečio razvoj anemije i da bi obezbedile druge značajne metaboličke funkcije organizma.

Dohranjivanje treba početi kašicom od žitarica koje ne sadrže gluten, kao što su pirinač i kukuruzni griz. Pšenica, raž i ovas sadrže gluten, materiju koja može da ošteti crevnu sluznicu ako se rano uvede u ishranu deteta. Pirinač je odlična hrana za decu ovog uzrasta jer je lako svarljiv, brzo oslobađa energiju, sadrži i aminokiseline, bitne za normalan rast i razvoj, a pomaže i apsorpciju kalcijuma koji je značajan za rast kostiju i zuba. Osim toga, pirinač može da se da i detetu koje ima proliv. U poslednje vreme i na našem tržištu mogu da se nađu gotovi instant proizvodi od pirinča i drugih žitarica na bazi adaptiranog mleka ili bez mleka a koji su podesni za brzu pripremu obroka.

POVRĆE I VOĆE
Drugo po redu šta detetu u uzrastu od 6 meseci treba uvesti jeste povrće. Priprema se sa masnoćom, najbolje sa suncokretovim uljem ili margarinom, a detetu se može ponuditi i kao pire sa običnim ili kiselim mlekom, kao i u vidu čorbice od povrća. Povrće se uvodi postepeno, da bi se uvidelo kako ga dete podnosi a zatim se ono može kombinovati. Preporučuju se šargarepa, krompir i lisnato povrće (spanać, blitva) a potom i ostale vrste u različitim kombinacijama. Povrće je veoma značajno u ishrani dece jer značajno utiče na pokretljivost i pražnjenje creva, a treba naglasiti da na tržištu postoje i instant proizvodi od povrća koji se brzo i lako pripremaju.

A zatim sledi uvođenje poslednje vrste mešovite hrane - mešani sok od domaćeg voća koji obezbeđuje vitamin C i vlaknaste materije. Nikada ga ne treba uvesti u ishranu pre uvođenja obroka od žitarica i povrća jer dete lakše izgradi ukus na slatku hranu, što za posledicu može da ima odbijanje drugih obroka i poremećaj ishrane. U prvoj godini treba izbegavati jagodičasto (jagode, maline, kupine) i citrusno (limun, pomorandže) voće zbog rizika od alergija. Pogrešno je verovanje da se većim količinama soka povećava otpornost organizma na infekcije. Dovoljno je povećavati po 10 ml soka mesečno, dok prevelika količina može da uzrokuje gubitak apetita. U šestom mesecu, može da se daje sok od breskve, kajsije i jabuke (oko 50 do 60 ml dnevno) i njega uvek bebi treba nuditi između obroka, najbolje u vidu gutljaja i to iz šoljice a ne iz flašice, radi prevencije od zubnog karijesa. U ovom uzrastu dete već može da počne da konzumira i voće jer ono tada već ima zube pa može da žvaće hranu. Takođe, na tržištu postoje i gotovi instant proizvodi od žitarica i jedne ili više vrsta voća na bazi mleka ili bez njega, a posebno se preporučuje mešavina pirinča, banane i adaptiranog mleka jer ona može da se koristi za normalnu ili dijetalnu ishranu kod crevnih poremećaja.

ŽUMANCE I MESO

U drugoj polovini prve godine života, obično između 7. i 9. meseca, postepeno može da se uvodi i žumance koje obezbeđuje masne kiseline neophodne za normalan rast i razvoj, a pasirano pileće meso sa kožicom, očišćeno od masnoća, preporučuje se čak dva puta nedeljno jer sadrži bakar koji je vrlo značajan za stvaranje savršene krvne slike i mineralizaciju osifikacionih jezgara. Od 9. meseca mogu se davati i druge vrste žitarica, mada ima i mišljenja da ih treba uvesti tek krajem prve i početkom druge godine života.